Tamjanika je srpsko ime za muskat belog zrna, jednu od najstarijih sorti vinove loze. Ime je dobila po tamjanu, jer njen miris podseća na tamjan i med. U Srbiji se gaji vekovima, najviše u Župi i na Fruškoj gori.
Miriše slatko, a suva je
Kada pomirišete tamjaniku, očekujete desertno vino: muskat, zova, ruža, kora pomorandže. Zato mnoge iznenadi kada je probaju. Naša tamjanika vri do kraja, bez ostatka šećera, i ima svežu kiselinu koja drži aromu pod kontrolom.
Kako je pravimo
Grožđe beremo ručno, u male gajbe, rano ujutru. Pre presovanja dva sata odmara na pokožici, jer se tu krije najveći deo arome. Vrenje traje tri nedelje na 14 °C, a vino do punjenja ostaje u inoksu, bez drveta.
Uz šta je pijemo
- Tajlandski kari i jela sa đumbirom i limunovom travom
- Sveži kozji sir i salate sa voćem
- Pita sa jabukama, ako volite kontrast
Služite je hladnu, na 8 do 10 °C, u čaši za bela vina sa užim otvorom. Najbolja je u prve dve godine posle berbe, dok je aroma najsvežija.
